SAMO MALO LICNOG...

Neki dani su gori od drugih...

A nekada neke ljude ne razumem.

Ni prioritete nekih drugih ljudi.

Ni ponasanje nekih trecih...

Sve u svemu, da li je strasno ocekivati samo dosledno ponasanje? 

PA NARAVNO DA MI JE PREKO GLAVE...

Kad je počela ona najezda pomodarstva heklanja hobotnica za prevremeno rodjene bebe, pa onda adresa (privatna) za slanje isheklanih (bez obaveznnih detalja od čega, kako i slično), kad sam se pobunila da ne može to tako stihijski, prvo se mora videti šta će prihvatiti kod nas, i kako, napala me jedna od... da, ako neću da poklonim, slobodno i dalje prodajem u svom Etsy šopu!

U mom Etsy šopu nema hobotnica. Ali u njenom ima.

I šta reći? Nekada mi se čini da su ljudi mnogo zli, pogrečni, bezobrazni, kako god.

A da ne pričam da će po svaku cenu pokušati da iskoriste sve što mogu: što su rodjeni tamo gde su rodjeni ili tamo gde nisu rodjeni, što su sa nekom ili nisu sa nekom školom, što su ove ili one veroispovesti, što su....

Baš ne volim taj "lov u mutnom" kada se po svaku cenu iskorišćava nešto što je totalno nebitno, nevažno i normalno.

Ili treba da se ja brinem što to ne umem da iskoristim??? Možda?

A PADARADJZ??

Kako razlikujem seljaka od seljačine?

Sve se svodi na paradajz.

Za moju komšinicu, koja niti živi ovde, ali niti je prava Beogradjanka, iako "u gradu" ima stan, mi (sestra i ja) smo lenje, jer NE GAJIMO PARADAJZ!

Čim su počele da dolaze komšinica s druge strane, i ona do nje, odmah su počele da pričaju o sadnji PARADAJZA. Ali, neeee ovoooooggg seljačkog, kakvo volujsko srce, ČERI će one da posade.

A komšije tu odmah do mene, e on je posebna priča.

Danas mu prvi put došla žena, valjda, ove godine na plac. Sin je s njim tu već nekoliko dana. U bašti, koju stalno, skoro svakodnevno okopava (kad je tu. Kad nije tu, šta ima veze šta se dešava, makar razlog za kukanje i viku kad dodje....), paradajz. Naizgled okrugao, crvenkast (ne crven, svi vole neke čudne sorte, kao da više i nema crvenog paradajza), mnogo po zemlji popadalo. Kao i sve ostalo što ima u dvorištu, najčešće istrune. Elem, došla žena, komša otišo na pecanje (što je suština njegovog bitisanja ovde, osim bežanja od kuće), a sin prebacuje majci: "On ovde svakodnevno krvavo radi da bi ovoga bilo!"

Ako misli na dva'jes struka pradajza, vala nije mor'o ni da radi. Kad se svima smuči već paradajz, on se njime hvali! Po jednim izabranim, od onih što NISU popadali po zemlji.

Ali, suština je da seljačine sve mere paradajzom. Čerijem ili volujskim srcem, zavisi od nivoa seljaštva.

DAJ NEKOME VLAST, PA ĆEŠ VIDETI KAKAV JE SKOT

I ne važi to samo za vlast, kao onu, političku. To je posebna priča! Nego, daj nekome da bude admin u nekoj grupi, i videćeš kakav fašista postaje. Ili daj mu da od njega zavise drugi ljudi, pa da vidiš koje te maltretiranje čeka na, recimo, tehničkom pregledu automobila.

Eto.

KAD NEŠTO JAKO ŽELIŠ, NEĆETE VEROVATI KAKO SE ZAVRŠI!!!

Oduvek sam tvrdila da treba biti realan u željama.
Sad se pitam, ZAŠTO??? A zašto biti realan? Posebno ako želiš u sebi!

I tako, ovih dana radim na nekim mustrama. Nisam sasvim zadovoljna kako ide, ali nisam ni nezadovoljna. Sledeća velika bi trebalo da bude za zimski pončo.

Usput, mnogo mi je krivo što ne umem da sebi napravim onako uspešan marketing, gledajući ostale kako rade, baš mi je krivo. Ali, šta je, tu je, verujem u sebe i svoje sposobnosti, i pored svih teškoća i problema.

Idemo dalje, nekad teže, nekad lakše, ali moramo dalje.

Borim se. U stvari, Ljica i ja se borimo. Mnogo. I uporno.

... A U DUŠI DOBRO ZNAM KOLIKO JE SVE TO GREŠKA!

Skoro da bih mogla da budem pisac tekstova!!! Onih šundastih, zavijajućih.

Digresija, naravno. Nema skoronikakve veze sa onim što mi je u glavi, već jednostavno je izletelo.

A u glavi.... HAOS!!! Malo sam totalno neroganizovana, finansijski nesolidna, previše namrštena i iskreno, željna odmora. Na koji neću otići. Sve što ću raditi će, u stvari, više biti umor, nego i nagoveštaj odmora.

Mora li tako? Pa mora. Nažalost. Sem ukoliko nešto veliko ne "padne s neba". Neko iznenadjenje.

VOlela bih da mogu mnogo više raditi. Baš mnogo više.
Znala bih kako. Znala bih.

Znala bih!

NEKI DANI SU DRUGAČIJI, A NEKI JOŠ VIŠE ...

Ovih dana imam priliku da se susretnem sa totalno poražavajućom količinom ljudskog nevaspitanja, neznanja, bezobrazluka. Srećom, nemam vremena da me dotakne.
Msm, danas bih da mi se desi nešto lepo, pa razmišljam da odem da žickam podršku na fejsu, hihihihi!
Ali, nije sve to tema onoga što sam htela da napišem. Iskreno, trenutno sam i zaboravila šta je to tako važno što sam htela da podelim. Hmmmmm....
Stižu me godine. Sve teže podnosim promene vremena, znam, znam, da imam jedno desetak kilograma manje, bilo bi bolje. Sve teže podnosim i loše ponašanje drugih ljudi. Posebno ako je onakvo kao iz prve rečenice.
Pa dobro, setiću se. Valjda. 

SUJETA ILI KAKO NEKI IMAJU PREVISOKO MIŠLJENJE O SEBI, A SVI DRUGI SU BLJAK!

I tako, moja ležaljka, koju sam inače pogrešno poslala, ali to nije tema ove priče, pobrala je aplauze. Msm fotografija na obali Save. Izgleda super romantično i lepo, malko sam birala uglove. Ok, znam ja da nisam profesionalni fotograf, ali trudim se da napravim što najbolje mogu. Da na Etsy izgleda što bolje.

I tako, pustim ja ovu famoznu ležaljku u neke grupe, čisto da vidim mišljenje. Izmedju ostalog, i u jednu o heklanju! "Drugačije heklanje!"
Posle nekog odredjenog vremena, u notigikacijama, negde noćas, vidim ja imam komentara, kliknem, kad ono nema tog posta. Probam da pretražim grupu, jok, moj post nestao.
Hajde dobro, nešto nije bilo po volji administratora, pomislim, i taman krenem da pišem poruku, kad pojavi se post u kome žena pita a gde je ona fotografija ležaljke! Tu adminka odgovori da nije dozvoljeno puštanje fotografija sa neta! MOLIM!!!! MOOOOLIIIIIMMMM?????
Sticajem okolnosti, nisam morala da se umešam u raspravu. Jer je gospodja koja je pitala gde je ležaljka prvo ljubazno pitala adminku da li me je pitala da li je fotografija sa neta, a drugo, ta fotografija je u nekim drugim grupama puštena od iste osobe koja je i pravila ležaljku, i uostalom, ta ista osoba je i prodaje na etsy, te fotografija NIJE sa neta, nego je ta osoba koja je pustila i fotografisala!!!
Moj post se ponovo pojavi, sa itanjem adminke da li je to moja fotografija!
Koja dvoličnost, sujeta i bezobrazluk nekih nadobudnih persona, koje inače, po svom heklanju i nekim drugim umećima nisu ni prineti našim ženicama iz Srbije!!!!
Milion puta sam rekla da, ako neko ne govori dobro njihov (koji bilo) jezik, ne mora da znači da je glupa, neobrazovana, neuka, da ne ume da uradi bolje i lepše. Uostalom, mnogi od stranaca, pre svega onih sa severnoameričkog kontinenta, ne znaju niti jedan drugi jezik do svog!
Nisam ništa tamo komentarisala, ali evo, ovde rekoh ponovo!
Mrzim te takve... 

SAMO DA SVE I DALJE BUDE KAO PODMAZANO!!!

Otišla sestra u poštu. Da pošalje prve dve od četiri narudžbine, koje su stigle u 4 dana. Joj, samo tako da se nastavi, nešto sam u totalnom nedostatku novca, i hroničnom! Mnogo mi znači ova mogućnost da zaradim na Etsy.
I tako, ode sestra, a ja sam mrtva umorna. Tj. kičma mi je u bolešljivom stanju, koje ja već danima ignorišem.
Volim da radim, ali kad me nešto boli, postajem nervozna, i nije u redu onda kako sam totalno lošeg ponašanja!
Ako sam upravo čula da grmi, to je dobar znak, jel' da? Digresija...
I tako, proteklih meseci sam baš puno radila oko svog šopa. Puno i naučila. Doduše, nisam savršeno zadovoljna onim što sam dobila od obuke, on line, o ovom mom Etsy... Ali dobro, valjda ima tu nekog razloga, videću kako će se odvijati i šta će biti.

I tako, otišla Ljica u poštu. Nadam se da smo dobro spakovale sve.

ČAVRLJANJE O PROLAZNOSTI

Totalno sam u minus fazi. To ima veze s vremenom, koje uzrukuje bolove kojekuda, ne mogu više nni da definišem šta me kad boli. Pa onda, ima veze sa problemima koje ne uspevam da rešim, a već se uvalim u neki novi. Pa ima veze sa željama koje su mnogo veće od mogućnosti...

A rešenje, šta je rešenje, pa nije da znam.

Za sada teram, pa šta bude. Razmišljam, ali ne radim ništa. Moraću. Moram nnekako osloboditi mozak i pustiti ga da bude malko inventivan, malko maštovit, moram smisliti šta ću i kako ću. Ovaj grč koji osećam, ne pomaže...

NIJE SVE ŠTO JE NA INTERNETU ZA JELO!

"Kaže moj komšija, urlajući na sav glas, da ga čuju svi seljaci, pardon, seljačine u okolini, kako je celu zimu proveo SURFUJUĆI.
' Znaš li ti čega sve ima na tom internetu!, reče on, ni ne pocrvenevši.

Razumem (donekle) ja njegove godine, ali ako je neko posle 22 godine (što se tiče mene i više, jer sam bila deo nezvaničnog interneta, a 1996. je krenuo zvanično) otkrio šta sve ima na TOM internetu, treba da pocrveni.

Ne treba svemu što je na netu verovati! Naravno, da ne. Jer, sve to prve ljudi kao što smo svi mi. I ja pravim neke sadržaje, pa šta!

Prosto, i svaku šemu treba prihvatiti sa maaaalkooo rezerve. Milion puta mi se desilo da je uz neku fotografiju modela koji mi se svidja KAO šema, a kad se malo zadubim, ono totalno drugačije.

I tako, ja sam shvatila da je najbolje u se` i u svoje kljuse, što bi reko narod!

I tako, zasukala sam rukave, naoštrila heklicu, i napravila kupaći kostim! Onako kako ja mislim da treba! Da se ne brčka izmedju nogu, da bude dovoljno čvrst da ništa ne ispadne, a da isto tako bude, mislim, moderan.

To izgleda OVAKO!

Crveni kupaći, red bikini!

KAKO SAM REŠILA DA BUDEM USPEŠNA!

Evo ovako! Pošto sedmicu na lotou neću dobiti (iz nekoliko razloga, a prvi je što bih morala i da uplatim loto da bih dobila nagradu), moram sama da se potrudim da budem uspešna.

E sad... pošto sam u životu imala milion uspona i padova, i ovakvih i onakvih dana, godina, decenija, naučila sam da uspešnost merim malo drugačije. Ona sedmica je paradigma, da meni nikada ništa nije palo sa neba, uvek sam morala svojim rukama i sama.

To sama me najviše nervira. Malo mi treba pomoć, oko nekoliko stvari, ali ... kad je nemam, idem daljem.

Za mene, uspešnost je kad radiš ono što voliš, ono što hoćeš, i kad imaš vremena da radiš još neke druge stvari koje voliš. Uspešnost je kada si za to što radiš pošteno plaćen, i kada imaš šansu da napreduješ, na bilo koji način.

Eto, meni treba još nešto malo, samo malo, pa da kažem, jeste, ok je sve.

Biće super kada dodju deca u septembru, ali biće još bolje ako krene sve na bolje i sa mojim poslom, i sa etsy šopom. Ovo drugo bi mi bilo mnooogooo drago. A ovo prvo mnogo isplativo. A ako je oboje, bilo bi najbolje.

Sve u svemu, za početak pregovaram o pravljenju specijalnog modela za venćanje jedne devojke. Top koji joj se svidja mi je jaaakooo zapao za oko, i ja ću ga sigurno uraditi. I mislim da će biti hit.

IDEMOOOOOOO!!!!

Dotle, uživaću u heklanju jednog crvenog topa i crvenog kupaćeg! Ovo nije to, ali je nešto novije, skoro pa nedavno uradjeno.

Može i drugih boja...