PA NARAVNO DA MI JE PREKO GLAVE...

Kad je počela ona najezda pomodarstva heklanja hobotnica za prevremeno rodjene bebe, pa onda adresa (privatna) za slanje isheklanih (bez obaveznnih detalja od čega, kako i slično), kad sam se pobunila da ne može to tako stihijski, prvo se mora videti šta će prihvatiti kod nas, i kako, napala me jedna od... da, ako neću da poklonim, slobodno i dalje prodajem u svom Etsy šopu!

U mom Etsy šopu nema hobotnica. Ali u njenom ima.

I šta reći? Nekada mi se čini da su ljudi mnogo zli, pogrečni, bezobrazni, kako god.

A da ne pričam da će po svaku cenu pokušati da iskoriste sve što mogu: što su rodjeni tamo gde su rodjeni ili tamo gde nisu rodjeni, što su sa nekom ili nisu sa nekom školom, što su ove ili one veroispovesti, što su....

Baš ne volim taj "lov u mutnom" kada se po svaku cenu iskorišćava nešto što je totalno nebitno, nevažno i normalno.

Ili treba da se ja brinem što to ne umem da iskoristim??? Možda?

A PADARADJZ??

Kako razlikujem seljaka od seljačine?

Sve se svodi na paradajz.

Za moju komšinicu, koja niti živi ovde, ali niti je prava Beogradjanka, iako "u gradu" ima stan, mi (sestra i ja) smo lenje, jer NE GAJIMO PARADAJZ!

Čim su počele da dolaze komšinica s druge strane, i ona do nje, odmah su počele da pričaju o sadnji PARADAJZA. Ali, neeee ovoooooggg seljačkog, kakvo volujsko srce, ČERI će one da posade.

A komšije tu odmah do mene, e on je posebna priča.

Danas mu prvi put došla žena, valjda, ove godine na plac. Sin je s njim tu već nekoliko dana. U bašti, koju stalno, skoro svakodnevno okopava (kad je tu. Kad nije tu, šta ima veze šta se dešava, makar razlog za kukanje i viku kad dodje....), paradajz. Naizgled okrugao, crvenkast (ne crven, svi vole neke čudne sorte, kao da više i nema crvenog paradajza), mnogo po zemlji popadalo. Kao i sve ostalo što ima u dvorištu, najčešće istrune. Elem, došla žena, komša otišo na pecanje (što je suština njegovog bitisanja ovde, osim bežanja od kuće), a sin prebacuje majci: "On ovde svakodnevno krvavo radi da bi ovoga bilo!"

Ako misli na dva'jes struka pradajza, vala nije mor'o ni da radi. Kad se svima smuči već paradajz, on se njime hvali! Po jednim izabranim, od onih što NISU popadali po zemlji.

Ali, suština je da seljačine sve mere paradajzom. Čerijem ili volujskim srcem, zavisi od nivoa seljaštva.

DAJ NEKOME VLAST, PA ĆEŠ VIDETI KAKAV JE SKOT

I ne važi to samo za vlast, kao onu, političku. To je posebna priča! Nego, daj nekome da bude admin u nekoj grupi, i videćeš kakav fašista postaje. Ili daj mu da od njega zavise drugi ljudi, pa da vidiš koje te maltretiranje čeka na, recimo, tehničkom pregledu automobila.

Eto.

KAD NEŠTO JAKO ŽELIŠ, NEĆETE VEROVATI KAKO SE ZAVRŠI!!!

Oduvek sam tvrdila da treba biti realan u željama.
Sad se pitam, ZAŠTO??? A zašto biti realan? Posebno ako želiš u sebi!

I tako, ovih dana radim na nekim mustrama. Nisam sasvim zadovoljna kako ide, ali nisam ni nezadovoljna. Sledeća velika bi trebalo da bude za zimski pončo.

Usput, mnogo mi je krivo što ne umem da sebi napravim onako uspešan marketing, gledajući ostale kako rade, baš mi je krivo. Ali, šta je, tu je, verujem u sebe i svoje sposobnosti, i pored svih teškoća i problema.

Idemo dalje, nekad teže, nekad lakše, ali moramo dalje.

Borim se. U stvari, Ljica i ja se borimo. Mnogo. I uporno.