Gledam tu nedavno dokumentarac o Konfučiju, i kažu tu, posebno mesto u njegovom učenju ima muzika.
U mom heklanju posebno mesto ima fudbal! Volim da sednem ispred televizora da gledam fudbal, uzmem heklicu u ruke, i nešto bockam!
Pošto to onda ne može baš biti nešto komplikovano, u sezoni (fudbalskoj) onda imam mali milion započetih jednostavnih stvari, koje treba samo detaljno i pedantno završiti! Da, da, nekad!
Radim puno inače ovih dana! Prosto, moram. Imam nekih mali milion planova, od kojih su neki baš onako snovi, a neki realniji. Baš baš baš realnih ja skoronikad nemam! Uvek imam ono malo veće... kažu, vizuelizacija dovodi do rešenja! Pa se ja, kao držim toga!
Prihvatiti moje izjave s osmehom! Jer ih i ja tako prihvatam!
A što se heklanja tiče... pa hekla se!
Trenutno mi je najatraktivniji ovaj okrugli...šta god da je. Džemperak, prsluk, šal... nisam načisto!
Stoji fantastično. Izgleda još atraktivnije uživo jer su boje blistavije. Radi se... kako ko, ja ga uradim za dva dana (uz sve ostalo što se mora tokom dana).
Jedino mi je stalni problem pamuk. Za ovaj džemperak sam koristila Tango. E sad, poslednja dva, tj. tačnije tri reda su jako dugačka, i za ta tri redića (od kojih je samo jedan dvostruki stubići, a ostala dva lančići i niski stubići) mi treba više od jedne ipo od 50 grama. Za ovaj poslednji sam se prešla, i iz nekog razloga mi treba više od tih jedne ipo... Valjda sma malko drugačije zatezala, šta li, sad nemam za pola reda! Doduše, ja uvek imam neko svoje rešenje, bez da jurim po broju konac po beogradskim prodavnicama...
MOje dve omiljene prodavnice se nalaze na dva kraja. Jedna je na Banovom brdu, u jednom od onih tržnih centara u Požeškoj, dole u podrumu. Druga je na Novom Beogradu, u Piramidi!
E ta druga mi je omiljena! Prvo je bolje opremljena od svih ostalih, a drugo prodavačice su sjajne!
Ja inače nisam osoba koja će odmah da zove ljude koje sretne nekoliko puta po imenu, pa da ih zove na kafu. Prosto, prihvatam njihovu poslovnost kao nešto sjajno, i njihovu procenu da se prema meni ovako ponašaju. Uvek mi izvade sve što novo imaju da pokažu, uvek pitaju šta novo radim, uvek traže po svim kutijama ono što mi treba, po broju. Svaka čast, dame moje iz St.George prodavnice u Piramidi!
A ja odoh... radim nešto novo, pa ću uz kafu da bocnem koji stubić!
U mom heklanju posebno mesto ima fudbal! Volim da sednem ispred televizora da gledam fudbal, uzmem heklicu u ruke, i nešto bockam!
Pošto to onda ne može baš biti nešto komplikovano, u sezoni (fudbalskoj) onda imam mali milion započetih jednostavnih stvari, koje treba samo detaljno i pedantno završiti! Da, da, nekad!
Radim puno inače ovih dana! Prosto, moram. Imam nekih mali milion planova, od kojih su neki baš onako snovi, a neki realniji. Baš baš baš realnih ja skoronikad nemam! Uvek imam ono malo veće... kažu, vizuelizacija dovodi do rešenja! Pa se ja, kao držim toga!
Prihvatiti moje izjave s osmehom! Jer ih i ja tako prihvatam!
A što se heklanja tiče... pa hekla se!
Trenutno mi je najatraktivniji ovaj okrugli...šta god da je. Džemperak, prsluk, šal... nisam načisto!
Stoji fantastično. Izgleda još atraktivnije uživo jer su boje blistavije. Radi se... kako ko, ja ga uradim za dva dana (uz sve ostalo što se mora tokom dana).Jedino mi je stalni problem pamuk. Za ovaj džemperak sam koristila Tango. E sad, poslednja dva, tj. tačnije tri reda su jako dugačka, i za ta tri redića (od kojih je samo jedan dvostruki stubići, a ostala dva lančići i niski stubići) mi treba više od jedne ipo od 50 grama. Za ovaj poslednji sam se prešla, i iz nekog razloga mi treba više od tih jedne ipo... Valjda sma malko drugačije zatezala, šta li, sad nemam za pola reda! Doduše, ja uvek imam neko svoje rešenje, bez da jurim po broju konac po beogradskim prodavnicama...
MOje dve omiljene prodavnice se nalaze na dva kraja. Jedna je na Banovom brdu, u jednom od onih tržnih centara u Požeškoj, dole u podrumu. Druga je na Novom Beogradu, u Piramidi!
E ta druga mi je omiljena! Prvo je bolje opremljena od svih ostalih, a drugo prodavačice su sjajne!
Ja inače nisam osoba koja će odmah da zove ljude koje sretne nekoliko puta po imenu, pa da ih zove na kafu. Prosto, prihvatam njihovu poslovnost kao nešto sjajno, i njihovu procenu da se prema meni ovako ponašaju. Uvek mi izvade sve što novo imaju da pokažu, uvek pitaju šta novo radim, uvek traže po svim kutijama ono što mi treba, po broju. Svaka čast, dame moje iz St.George prodavnice u Piramidi!
A ja odoh... radim nešto novo, pa ću uz kafu da bocnem koji stubić!
