Kupiš, zaboraviš, pa nadješ!!!!

Često imam običaj da, kad naletim (a i kad nije da naletim, nego eto...volim, hihihi) kupim neku vunicu, konac. Naravno, čim dodjem kući, ja odmah probam kako to izgleda da se štrika, hekla, i onda strpam u neku kesu i stavim. Negde. Da znam gde je. Aham!

To što stavim da znam gde je nikad posle ne mogu da nadjem, ali zato kad nadjem ono što nisam tražila, oduševim se i ...

Tako je bilo i sa ovim ruskim moherom. Davno sam kupila, ne sećam se ni šta sam htela da štrikam. Poslednjih dana na fejsu sam nešto sa jednom FB drugaricom pričala o šemama, i ona objavi fotografiju jedne, i posle i mustru, te ja nisam mogla da izdržim da ne probam! Kud probala, tud i nastavila.

Boja je lilasta! Prava! MOja Ljica ima običaj da kaže da je to boja jorgovana! Ova je nekad svetliji jorgovan, nekad tamniji, zavisi kako padne sunce (srećom, pa ga ima još malo! Sunca, mislim!).

Na kraju sam odlučila da napravim jednu dugačku, trapavu bluzicu! Ništa ukrajanje, ništa izrez (biće tzv. čamac izrez). Da se vidi mustra i moher!

Zadovoljna sam. Jeste da sporo ide, ali i ovako ovih dana nisam u preterano ornom stanju za neke intelektualnije radnje!

A valjda zato malko i blog pati! Ali eto, danas sam morala da se pohvalim!

#strikanprst #knittedfinger

Ništa lično....

Ali ovima što je, izgleda, zafalilo para i popularnosti, pa bi opet u ratne profitete....

E pa za njih jaaakooo simbolično i bezobrazno, pošto drugačije ne žele da shvate! Otkačite! Uz pokazivanje ovog ištrikanog prsta i sve psovke koja ja i moje drugarice sa fejsa možemo da smislimo!

#strikanprst #knittedfinger

ODUSTATI, POSUSTATI ILI ...

Jao, kako svega i svačega ima na ovom netu!
Msm, ne mislim tu na one ružne gluposti, kojekakve baljezgarije. Mislim na ove moje, heklerajske stvarčice. I štrikerajske!

Da imam sto ruku ne bih stigla da uradim sve što mi se svidja. I tako mi se nakupilo fotografija po računarima, telefonima, tabletima, sve kao, trebaće mi! Pita me sestra, a što samo ne zapamtiš link, mnogo je jednostavnije...

Znači, jednom mi se desilo da sam sebi zapamtila jednu mustricu koja mi se baš svidjala (ne sećam se koja je bila, pošto mi se mnoge baš svidjaju!) i htela, posle nekog vremena, da baš uradim takav džemperić. Od neke tanke vunice, divan!

Džemperić sam počela, i kako to biva, posle nekog vremena i ostavila! Tanka vunica, dugo traje, a iskrslo nešto hitnije! I, šta se desilo? Prvo sam jedva našla link koji sam, kao, zapamtila da znam! Promenim ja ime, a sva moja inventivnost se svede na "lepa bluzica", "dobra mustra", "treba uraditi". Još dodajem brojeve iza! Pa je, tako, dobra mustra stigla do 238 a haljine do 672! Dobro, verujem da sam po neki broj preskočila, ali da prelistam 230 mustri?? Puf!

Da je heklanje, pa očas posla oparaš koju petljicu i izbrojiš. Kod štrikanja mi upravo taj broj petljica od rupice do rupice pravi problem! A i ne razmišla mi se danas! Može to i meni da se desi!

Sad smišljam kako sestri da "uvalim" da mi opara taj džemperić koji sam počela! Nešto mi se više ne mili raditi ga!

Usput, po prvi put vidim da na etiketi ne piše sastav. Da sam ga makar zapisala, jer su mi garant u prodavnici rekli, eh! Na netu kaže 70% vuna.

Eto, uhvati mene po nekad sredjivanje neuradjenog. Desi mi se... i onda naletim na nešto ovako, i naravno, ODUSTANEM!

Sačekaće! Neka bolja vremena!

DOSADA????

Ovih dana sam malo više nego što volim bila u ležećem položaju. Kad smo se vratile sestra i ja sa puta (Washington DC, volim te!), naš mali, slatki ali prematori jugić je odbio da radi. Znale smo još kad smo kretale put Amerike da ima problem sa anlaserom, ali je bilo mnogo važnijih stvari da se uradi. Jugić je ostao u garaži. I, šta se desilo! Kad smo došle, lepo je upalio! Ali prvom sledećom prilikom nije!
I tako, ja sam maaaaaalkoooo gurala jugića, istegla (najverovatnije) trbušni mišić (za koji nisam znala ni da ga imam, hihihihi! tu ispod sala!!!) i eto ti vraga! Msm, nekoliko dana sam bila baš drčna, i nisam htela da prestanem da se muvam, dok nije počelo da baš baš boli. Najviše kada se sagnem!

I tako, ležeći, suočila sam se sa: heklanjem (DIVOTEEEEE), televizijom (hmmmmmm!) i fejsom (ko me ter'o!),

Obično na fejsu odlajkujem šta odlajkujem, malko "popričam", pustim svoje fotke, i to je to! Eh, ali, ne lezi vraže, ovog puta se predjoh i počeh da čitam tudje komentare! DObro, situacija je završena tako što sam potvrdila davno zaključeno: mnogi od onih koji su nam "prijatelji" na fejsu verovatno u pravom životu ne bi ni zakačili našu auru! Ma ni privirili u naše društvo! Fejs idealizuje ljude. Stvarno!

I tako, Pita me drugarica, je li to meni dosadno? Meni? MENI? Pa dok je heklice (mogu i štrikaće igle) i konaca (mogu i vunice), nemaaa šansiiii!

Msm, fotografija nije ono baš umetnička (tek sledi foto sesija), ali tek da pokažem moju dosadu!

Konac je neki, kad sam kupovala, rekla mi ženica od koje sam uzela (preko fejsa), nepreradjeni pamuk! Ne znam baš da li je čist pamuk, ali da je nepreradjen jeste! Onako je kao rustičan, nejednak, u stvari jako super izgleda. E, jedino što je imao čudan miris!!!! Znači, prala sam prvo uradjeno jedno tri puta, da proverim kako se "ponaša"! Da ne bude posle, lep ti džemper, ali smrdi! Srećom, upristojio se :)

E tako! Da ne bude posle, Milly nije vredna, Milly se dosadjuje!

Nego, opet gledam po fejsu, zimnice na sve strane!!!! Znači, ako nema na fejsu, onda ne valja! Da se zabrinem?

A danas, iako me jako manje boli moj istegnuti mišić, još malo ću da smanjim tempo, pa onda odoh da koristim šta se može od preostalog lepog vremena! Toliko od mene

Voli Vas vaša Milly Crochet!

Letnja bluzica

Ovog leta sam uradila nekoliko ovakvih tunikica. Mnogo lepo stoje, a boje koje sam izabrala su, po meni, predivne. 

Crvena mi je posebno omiljena. Zanimljivo da je crveni konac, iako iste vrste kao i ostali (Hakelgarn, St George) malo grublji i kao da je tanji. 

 Ova braon je uradjena od drugog, debljeg konca. E, sad sam zaboravila ime, ali setiću se. Nekad.

A evo i šeme! Mustre. Pa samo napred!

HELLO WORLD!

U vreme dok sam, još davno, u srednjoj školi, počinjala svoje programerske avanture, prvi program, u bilo kom "jeziku" je bio da ispišemo na ekranu HELLO WORLD! Da li u boji, da li da se mrda, svejedno, počinjali bi tako!

Ja, eto, sad opet koristim isto kad počinjem blog! Pa neka bude uspešno kao i moja programerska karijera! To samoj sebi želim.

E pa, svete, kad neko svoj blog nazove Milly Crochet, to asocira da će najviše biti o hekl/štrik avanturama! Milly, pošto me je tako nazvala jedna draga osoba. Nekako ide sa Milena, valjda!

Pa, vidimo se!