Nije da hoću, ali u decembru prilično često "svodim račune". Nažalost, ove godine nemam nešto porudžbina, nisam se trudila ni da ih imam, pa svodim samo one "intelektualne" račune.
Od avgusta i povratka iz Amerike, malo smo u kući kuburili prvo sa friziderom, pa sa zdravljem, pa opet sa friziderom, pa sa administracijom u mojoj firmi. Sve u svemu, uz osmehe i planiranje sestra i ja smo prilično toga prevazišle. Još malo, valjda, pa ćemo prevazići sve.
Koliko osoba sam povredila ove godine? Iskreno, one najdraže, trudila sam se da saćuvam od svih mogućih oluja. Sestra, "mali bata" i njegova supruga, što bi u stvari bilo naša nova sestra, je li, najvažniji su mi na svetu i verujem da sam uspela da ove godine budemo nasmejani kada smo zajedno, da uživamo i da smo srećni!
A ostali? Ima tu još nekoliko važnih osoba u mom životu. Tamara je najvažnija. I s njom je tačka na one o kojima brinem.
NIje da neću, prosto, ne mogu. O nekim ljudima i ne umem da brinem. Ono što oni smatraju brigom, ja smatram sebičlukom i lošim ponašanjem. A ono što ja smatram brigom.... pa šta im mogu.
Naravno, nije ni ova godina prošla bez komšijske žurke, bisera. Takvi su, kakvi su, neka se mene manu. Ako mogu. A ne mogu, jer ih nervira kada ne obraćamo pažnju. Mislim da ih nervira i kada se smejemo! Pa ne razumem što su ljudi takvi.
Ostala sam bez mačka Cara ove godine, što mi je najveća tuga. Imam sad još Zvecu i Nidžu. Zvecislava je jedna damica u godinama, sjajna dobra mazulja. NIdža ima neki svoj tempo, nekad baš mnogo brinem zbog njega. Nekad ne razumem taj njegov tempo. Sad smo u brizi oko hladnoće Ja brinem, a on spava ispod prozora! U prevodu, ja brinem bez razloga, njemu nije hladno Eh, ali ja ne bih bila ja, kad ne bih brinula.
Šta još ima? Pa mnogo toga. Mnogo fotografija, mnogo sećanja (srećna preovladjuju, jer ja tako hoću).
Najzad, nek ostane malo toga i u našoj maloj, trenutno toploj kućici. Jer, to je naše. Nije ni za fejs, ni za blog, to je ono što mi nosimo u našim srcima i što delimo jedino osmesima.
I nije mi neko svodjenje raćuna! Nema pretnji, patnji, svadja... Ima nekoliko neispunjenih želja, ali znam, znam, uvek se sve svodi da moram još malo da se potrudim. I hoću!
Pa, živeli! Odoh sa svojom heklicom da pravim neke nove snove. A ako vam se neki već napravljen svidja, slobodno naručite! OBradovaću se! Zapamtite, svaka moja petljica je uradjena s osmehom, uz mnogo dobre energije koje je naša kuća puna! Jer smo mi u njoj takvi.
U to ime, živeli!
Od avgusta i povratka iz Amerike, malo smo u kući kuburili prvo sa friziderom, pa sa zdravljem, pa opet sa friziderom, pa sa administracijom u mojoj firmi. Sve u svemu, uz osmehe i planiranje sestra i ja smo prilično toga prevazišle. Još malo, valjda, pa ćemo prevazići sve.
Koliko osoba sam povredila ove godine? Iskreno, one najdraže, trudila sam se da saćuvam od svih mogućih oluja. Sestra, "mali bata" i njegova supruga, što bi u stvari bilo naša nova sestra, je li, najvažniji su mi na svetu i verujem da sam uspela da ove godine budemo nasmejani kada smo zajedno, da uživamo i da smo srećni!
A ostali? Ima tu još nekoliko važnih osoba u mom životu. Tamara je najvažnija. I s njom je tačka na one o kojima brinem.
NIje da neću, prosto, ne mogu. O nekim ljudima i ne umem da brinem. Ono što oni smatraju brigom, ja smatram sebičlukom i lošim ponašanjem. A ono što ja smatram brigom.... pa šta im mogu.
Naravno, nije ni ova godina prošla bez komšijske žurke, bisera. Takvi su, kakvi su, neka se mene manu. Ako mogu. A ne mogu, jer ih nervira kada ne obraćamo pažnju. Mislim da ih nervira i kada se smejemo! Pa ne razumem što su ljudi takvi.
Ostala sam bez mačka Cara ove godine, što mi je najveća tuga. Imam sad još Zvecu i Nidžu. Zvecislava je jedna damica u godinama, sjajna dobra mazulja. NIdža ima neki svoj tempo, nekad baš mnogo brinem zbog njega. Nekad ne razumem taj njegov tempo. Sad smo u brizi oko hladnoće Ja brinem, a on spava ispod prozora! U prevodu, ja brinem bez razloga, njemu nije hladno Eh, ali ja ne bih bila ja, kad ne bih brinula.
Šta još ima? Pa mnogo toga. Mnogo fotografija, mnogo sećanja (srećna preovladjuju, jer ja tako hoću).
Najzad, nek ostane malo toga i u našoj maloj, trenutno toploj kućici. Jer, to je naše. Nije ni za fejs, ni za blog, to je ono što mi nosimo u našim srcima i što delimo jedino osmesima.
I nije mi neko svodjenje raćuna! Nema pretnji, patnji, svadja... Ima nekoliko neispunjenih želja, ali znam, znam, uvek se sve svodi da moram još malo da se potrudim. I hoću!
Pa, živeli! Odoh sa svojom heklicom da pravim neke nove snove. A ako vam se neki već napravljen svidja, slobodno naručite! OBradovaću se! Zapamtite, svaka moja petljica je uradjena s osmehom, uz mnogo dobre energije koje je naša kuća puna! Jer smo mi u njoj takvi.
U to ime, živeli!
No comments:
Post a Comment